ЕР 62

 

Момче младо годиницу клело:        мум'че = момче

Годинице, а не оро моја,

тешко ти ми у неору дође                ћ = ђ

по менека и по коња мога:                г = к

моме коњу не роди ливада,

а моја се удаде дјевојка.                    дѣвоiка (јат = је)       i= ј

Много сам јој дао адиђара                ωи = јој           ѩдићара = адиђара

по оку свиле, литру клавотана

а сада ми се удаје дјевојка.

Да би за кога не би ни жалио

већ у варош за јарана мога

а сад ме јаран зове у сватове

а драга ме зове у дјеверство.           дѣверство (јат = је)

Тужан био и жалостан био

те како би драгој дјевер био?           и = ј     дѣверь = дјевер; девер?

Како ћу ићи, како ли нећу:

ако одох, нагледа се јада,                  ѿдѡх = одох

ако не одох, не видих драге.

Паке пита и оца и мајку:                   ѿца = оца

А моја мајко, мила рано,

мене љуто, мајко, боли глава

од срца ти сад умријети хоћу.        умрѣти (јат = ије)

Ал му вели мила стара мајка:

А што ти је Јово, материна рано?               ωво = Јово                 е = је

Што ми те, синко, љуто боли глава

пак од срца и умријети хоћеш?

Али синак говорио мајки:

Не питај, мајко, казати не могу.                 

Удаде се јауклија моја                                   ѩук'л = јауклија

да би за кога, не би ни жалио,

већ у варош за јарана мога,

за мога богом побратима

пак ме јако у дјеверство зове.

А како ћу ићи, како ли нећу?                       какь = како
И ти си ми, мајко, млада била

и млад ти је момак мио био.                        мумакь = момак

Ал му мајка говорити пође:

Пођи синко у дјеверство драгој.               

А кад драгој дођеш у дјеверство,

сви ће свати по конаци пасти,

а ти с драгом лијепо на чардаку.                  лѣпо (јат = ије)

А кад стану чашу напијати,                          напi'ѩти = напијати

не напијај куму ни прикумку                       прѣкумку (јат = и)

већ код себе лијепој дјевојки:                       себѣ (јат = е)

здрава да си, мило моје злато,

ни у моје ни у твоје здравље,                       здравi'е = здравље

већ у наше прво миловање.                          ні' = њ

Ал дјевојко, да те бог убије,

зашто, душо, оде за другога

отиде, душо, мене остави?

Ја сам теби доносио, душо,

мимо твоје проносио друге

мимо моју проносио браћу

шећер с мора, смокве из Мостара,

цариградска сјајна огледала,                       

пак ми јако оде за другога,

отиде, душо, мене остави.

Ал говори лијепа дјевојка:

Мучи, момче, бог те не убио

имаш, момче, и оца и мајку

вас четири сина јединој мајки:

тројицу вас чума поморила,

ни тебека четвртог не било                          

јер ево има три мјесеца данах                       мѣсеца ( јат = је)

како тебе неима у махали

код менека, на моме чардаку,

већ си драгу другу обљубио

а мене си драгу оставио.

Ја сам млада, ја сам се удала

расту дојци, црвен атлас пуца                     

срце иште, љубити се хоће

дошло је вријеме, удаваћу се                       врѣме (јат = ије)

на срамоту теби, драго срце,

јере си ме, драгу, оставио

а ти си ми момак, доста дјевојака.

Ако си ми, душо, доносио

шећер с мора, смокве из Мостара,

са мном си и на пола изјео.

А тко ће мени платити, дјевојки,

ваљајући се по кревету мому

на чардаку, на меку душеку,

љубећи црне очи моје

мрљајући бијело лице моје

и ломећи моје бијеле руке

и ломећи вите плећи моје.

Али вели момче нежењено:

Јао душо, лијепа дјевојко,

ако си ми ошла за другога,               отшла, отишла?

ишла, душо, од руке до руке,

пак опет дошла и до моје руке,

створила се птицом јаребицом

пак летила од гране до гране

опет, душо, к мени долетила.

Ако си ми ошла за другога,                        

омили ми друга у селу дјевојка

врло плава, али ми је драга

искати ћу ако ми је даду.

Али ако ми је не хтедоше дати,         нектетоше = не хтедоше

отићи ћу у гору од јада                    ѿидићу = отићи ћу

пак ћу ићи од јеле до јеле,

пак ћу кукат као кукавица

а превртат како ластавица                прѣвр'тать (јат = е)

не би ли чула дјевојачка мајка,

не би ли се мајки ражалило,

не би ли мајка за ме ћерцу дала.

А ти, ак' си ошла за другога,            ѿша = ошла

ја ћу сести прама двора твога

уз тамбур ћу лијепо попјевати         попѣвати (јат = је)

уза сваку ријеч припевати:              рѣчь (јат = ије)          прѣпевати (јат = и)   

моја драга, јеси л' се удала?

А ти ћеш ми говорити, душо,

с твојега висока чардака:

јесам, драги, и сина родила

и од мила твоје име дила.

А кад хоће да га зовне мајка,

од мила га именом не зове

веће вели: ходи, име драго,

жив ми био и оцу и мајки

и ономе ко је мајки мио,                    ономѣ (јат = е)

врло мио међ ногама био.