ЕР 80

 

 

Што се сјаје више Сења града,

ил су сњези или лабудови?                          снѣзи (јат = је)

Нити су сњези ни лабудови:

да су сњези, давно б' окопнили,

а лабуди давно одлетили                              ѿлѣтили (јат = е)       

већ се сјаје на мору наранча,

под наранчом чета од приморја                   i= и

и пред четом [до] две арамбаше.

Једно ми је арамбаша Вуче,                          е = је

а друго је Плетикоса Павле.

На јунаци господско одијело                        ѡдi'ело = одијело, без јата

све калпаци и бијело перје                            бѣло (јат = ије)           i= ј

те се сјаје на њима оружје.                            нима = њима

Задрема се арамбаши Вуку                          т = д

пак говори арамбаша Вуче:

Побратиме, Плетикоса Павле,

вло ми је санак одолио

да ја легнем, да мало поспавам.                  к = г

Леже спават арамбаша Вуче

чува страже Плетикоса Павле.

Мало дремну, ал се брже прену                  трему  = дремну           б = п

мало дремну, чудан санак види

пак дозивље Плетикоса Павла:                    'л = љ

Побратиме, Плетикоса Павле,

мало легох, чудан санак видих

где полети змија крилатица

од пуста Сења латинскога

оде мени за калпак [за] перје

и уједе и мене и тебе

и сву нашу редом дружиницу.

Бог ће дати да ће добро бити.

А тебека, побратиме Павле,                         г = к

савила се змија пресојница                            з = с                i

теби, брацо, око грла бијела                         брат'цо = брацо

савила се и два и три пута

пак се главом међу очи маша.                    ћ = ђ       ж = ш

Јоште Вуче у ријечи бјеше                           рѣчи, бѣше (јат = ије)

ал удрише Сењани јунаци

те разбише две арамбаше                             две без јата, а десетерац би тражио двије

и сву њину исјекоше дружбу.                     из'сѣкоше (јат = је)

Уфатише двије арамбаше                             двѣ (јат = ије), како би требало и горе

свезаше им наопако руке                              ихмь = им

одведоше Сењу бијеломе                             бѣломѣ (прво јат = ије; друго јат = е)

метнуше их на дно у тавницу.

А кад сјутра био дан свануо,                       бѣо (јат = е? и?)

да пустише арамбашу Павла.

Оде Павле на сиње приморје

да донесе за њих дуговање                           нi' = њ

да покупи по Босни дукате.

Прође, брацо, два мјесеца данах                  мѣсеца (јат = је? и?)

ни би Павла, ни донесе благо.

Кад замину недиљица друга,                       л = љ

те господа изишла из цркве

пак пустише арамбашу Вука

да пред црквом попроси новаца

јер је худан у тешкој тавници -                    и = ј

неима Вуче ни оца ни мајке

нити има браца рођенога

који би Вуку донео понудах                       

у тавницу, у кулу бијелу.

Сва господа прошла поред Вука,

свакому се поклонио Вуче.

Најпосле прође Петре Мркоњићу

њему се Вуче поклонити неће.                     нѣму (јат = је)

Да му вели Мркоњићу Петре:

Курво једна, арамбашо Вуче,

зашто се мени поклонити нећеш?

Курва ти била и отац и мајка.                      

Ил ти је болест досадила,

или ти је гвожђе дотешчало,             з = ж               ч = шч

ил се од силе поклонити нећеш.

Али вели арамбаша Вуче:

Сам си курва, који ми говориш.

Није мени дотешчало гвожђе

нити ми је болест додијала

већ од силе поклонит се нећу

јер су таке моје слуге биле

које су мене до јучер двориле.

Кад то чуо Мркоњићу Петре,

журба се чини по граду бијелу:                   ш = ж

Да ми беду пуштамо из града

јер ће нама после хака доћи

те ће нам бијела Сења освојити                    ωсвоіти = освојити

и без топа и без огња жива.

Пак пустише арамбашу Вука.

Оде Вуче у сиње приморје                         

и до скора арамбаша Вуче

по приморју чету изводио

по бусијах Турке разбијао

мртве турске главе проносио

те гори јеле накитио.