ЕР 85

 

Беседила удовица Кама:

Ја сам млада, ја би се удала

ал ја не смијем од мојега сина

од мојега сина Усеина.

Тко би мога Усу погубио,                з = с

би му дала по Усина блага

и његова дору добра коња

јоште би му мила љуба била.

То зачуо каурине Јанко                   г = к

пак дође каурине Јанко:                   ћ = ђ

Јел истина, удовице Камо,              е = је

јел истина што људи говоре:

тко би твога погубио сина,

ти си млада, ти би се удала.

А бога ти, удовице Камо,

и здрава се болесна учини

пак пошљи сина на воду ладну        л = љ

нек донесе воду са кладенца.            не = нек

Ја ћу ти га онде дочекати

те ћу ти га онде погубити.

А кад чула удовица Кама,

и здрава се болесна учини

пак дозивље сина Усеина:

Усеине, материна рано,

узми, синко, ведро позлаћено          вѣтро (јат = е)            т = д

донеси мајки воде са кладенца          i= ј

да ти се мајка напије воде.

А дјетету је врло мило било             дѣту = дјетету (јат = је)

паке узе ведро позлаћено                

пак отиде на воду кладенац

да донесе воде са кладенца

не би ли мајки штогод лакше било.

А кад дође на воду кладенац,

ал на води каурине Јанко

прико крила танку пушку држи.    прiко без јата

Уса му је салам називао:

Салам алећ, каурине Јанко

а Јанко му салам одазвао:

Здраво да си, Усеине сине.

Стиште пушку каурине Јанко         гаурi'ине = каурине

да убије Усеина сина

не уста му, пуста му остала,

трже сабљу Усеине сине                   др'же, держе = трже

трже сабљу, одсјече му главу.         ѿсѣче (јат = је)