ЕР 92

 

Књигу пише војвода Војине             н = њ   воіне = Војине            i= ј

од лијепа града Вучитрна                             лѣпа (јат = ије)

те ју шаље бијелом Призрену,         бѣлѡм (јат = ије)        с = з    присрѣну (јат = е)

до Призрена, града бијелога,                       i = и

до Јелице, сестре Стефанове.

Пак у књиги лијепо исписује:                      з = с

А бога ти, Јелице дјевојко,                          дѣвоiко (јат = је)

расти ми брже, Јелице дјевојко,

ево има девет годиницах

како те чекам, лијепа дјевојко,

како те чекам док будеш већа.

Ал књигу пише Јелица дјевојка

од Призрена града бијелога.

Лијепо је књигу написала                             е = је

те [је] шаље граду Вучитрну

по имену војводи Војину:

Господару, војвода Војине,                        гсру = господару

купи свате, ходи по дјевојку.

Моја се мајка и мања удала

али роди земљи господара                           л = љ

и тешкому благу азнадара.

А кад чуо војвода Војине,

њему је врло мило било

пак покупи господу сватове.

Кума куми Југовић Богдана

а девери Краљевића Марка,

старога свата од Сибиња Јанка

а прикумка млада Радивоја,                         прѣкум'ка (јат = и)

а кадију из горе Новака,

а чауша дијете Груицу                                 дѣте (јат = ије)

и три брата, три Козатовића

и девет браће, девет Југовића

и војводу Брдарић Маршана                       бер'тарићь  мер'шана = Брдарић Маршана

и курвића, Ускок Радојицу                         

од лијепе, од крајине хрватске                     ар'ват'ске = хрватске

и Стефана млад Мусојевића

од Мајдана чиста сребрнога,

и курвића арамбашу Павла.

Лијепе ти је свате покупио

пак отиде бијелом Призрену

те испроси лијепу дјевојку,

испроси ју соко и одведе.

Здраво соко бијелу двору дође                   ћ = ђ

и доведе Јелицу дјевојку,

милу сестру цар српског Стефана

од Призрена града бијелога.

Кад је дошао бијелу двору своме,

посадио господу сватове

пак им лијепе поклонио даре:                       ихмь = им

за калпаке од злата челенке,

а у руке златне буздоване,                           пустоане = буздоване

под јунаке коње без белеге

и лијепе скерлетне јечерме.

Пили вино господа сватови,

пили вино цио мјесец данах.              цѣо (јат = и? е?)         мѣсец (јат = је)

Кад замину пуно мјесец данах,

сви јунаци бијелу двору отишли,

а остаде војвода Војине

[с] својом љубом, Јелицом дјевојком.