ЕР 102

 

Подигох се нејак путовати

до лијепа мјеста Сарајева. лѣпа (јат = ије); мѣста (јат = је)

Бијаше ме мјера намјерила i= и мѣра (јат = је)

украј пута сјенца ораова и = ј сѣн'ца (јат = је)

под њим стоји студена водица нѥму = њим

код ње стоју клупе и астали глупи = клупе

код ње седи под вјенцем дјевојка

код ње стоји млада невистица.

Ја мислим мисли свакојаке:

ил ћу љубит младу невистицу

ил ћу код ње под вјенцем дјевојку.

Ја мислим, све на једно смисли:

ја обљубих младу невистицу

а не љубих под вјенцем дјевојку.

Љуто куне под вјенцем дјевојка:

Сарајево и поље Петрово

по крају куга поморила к = г

а по сриједи ватра погорила срѣди (јат = ије)

јер у вами поста зао закон

јер се љубе младе невистице

ал не љубе под вјенцем дјевојке.