ЕР 212

 

Расла трава рутиница, по њој ружица н = њ и = ј

на њој Јован коња пасе, ружу трга. ѡвань = Јован

Гледала га невистица с високе куле

ал' говори невистица с високе куле:

Ход'те брзо, вјерне слуге и ви дворани, вѣр'не (јат = ије)

поплашите добра коња лијепу Јовану. ж = ш лѣпу ( јат = ије) ѥ = а

Говорио млад Јоване, млад господару:

Невистице, срце моје, пусти ми коња. срдце = срце конѥ = коња

Богме нећу, млад Јоване, млад господар,

даваћу му пиринч зоби нека да зобље,

даваћу му сладак шербет, појићу га.

Говорио млад Јоване, млад господару:

Невистице, срце моје, пусти ми коња.

Мога коња зуби боле од пиринча зоби с = з

или се је научио бисер да зобље; или у значењу: јер зоби = зобље

мога коња срце боли од слатка шербета

или се је научио воду да пије

којано је једна ока за три дуката. коино = којано

Говорила невистица с високе куле:

Давати ћу коњу бисер нека да зобље,

купићу му оку воде за три дукатах,

љубићу тебе Јована, млад господара.